-Pi­še: Đo­le Pe­ru­ni­čić

On se pre­do­mi­slio! Ima pra­vo, a re­če i oba­ve­zu da se pre­do­mi­sli. E, to se u na­ro­du dru­ga­či­je ka­že za ne­is­pu­nje­no obe­ća­nje od to­ga pre­do­mi­šlja­nja, ka­ko ga On na­zva. Mo­žda je pre­do­mi­šlja­nje „brend“ po­sto­je­ćeg re­ži­ma, jer se pre­do­mi­šlja­nje kod njih uko­ri­je­ni­lo sko­ro tri de­ce­ni­je.
Da­kle, da bi se ne­ko pre­do­mi­slio, mo­rao je pr­vo da mi­sli. E, to već ni­je do­zvo­lje­no! Zna se ko za njih tre­ba da mi­sli i da se pre­do­mi­šlja. Iz­le­ti po­ne­kom od njih, da bez zna­nja še­fa, mi­sli i re­če ono što je mi­slio, pa on­da mo­ra jav­no da ka­že da se pre­do­mi­slio, da na­rod zna da on ni­je za­du­žen da mi­sli svo­jom gla­vom, već da slu­ša vo­đu.
Ni­je ni ču­do što se On pre­do­mi­slio, jer je bio svje­stan da ni­je iza­bran, ali ga je vo­đa iz­gu­rao, uz po­moć dru­gih na bi­nu i pro­gla­sio ga po­bjed­ni­kom. Ka­ko on­da da mu se oma­klo da mi­sli i obe­ća­va re­fe­ren­dum, a zna se ka­ko je po­bi­je­dio i ko o sve­mu tre­ba da mi­sli. Do­du­še, on je to na­u­čio od svog du­go­go­di­šnjeg še­fa, ko­ji se to­li­ko pre­do­mi­šljao da to ne bi na­bro­ja­li do sju­tra. Nje­mu mo­že bi­ti! On je vo­đa i kvit! Svi osta­li ne tre­ba da mi­sle, da bi se on­da mo­ra­li jav­no prav­da­ti za svo­ja pre­do­mi­šlja­nja, ka­ko na­zva ri­ječ ko­ju na­rod zna pre­ve­sti i ko­ja od­sli­ka­va de­ce­nij­sko pre­do­mi­šlja­nje.
Na­rod pam­ti sva pre­do­mi­šlja­nja še­fa re­ži­ma i nje­go­vih sku­to­no­ša i čan­ko­li­za­ca, pa ni­je ni ču­do što se ka­že: „Ko la­že, taj i kra­de!“ Zna­či, oni su opljač­ka­li sop­stve­nu dr­ža­vu i svoj na­rod. Ka­kav na­rod? – Ni­ka­kav! Ova­kav na­rod, ko­ji je do­zvo­lio de­ce­nij­sko li­ce­mjer­no vla­da­nje i ne za­slu­žu­je bo­lje ru­ko­vo­dstvo. Ve­ći­na se uljulj­ka­la u pre­do­mi­šlja­nji­ma i če­ka no­vo pre­do­mi­šlja­nje od istih vla­sto­dr­ža­ca. E, pa ne­ka vam je na­zdra­vlje!
Da­kle, re­fe­ren­du­ma ne­će bi­ti i tač­ka! Od­lu­ku o pri­stu­pa­nju NA­TO-u do­ni­je­la je skup­šti­na. Ne­ka vam je sa sre­ćom!
Ne­go, sa­mo da pod­sje­ti­mo o do­no­še­nju ta­ko va­žnih od­lu­ka u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re.
Na­i­me, 1918. go­di­ne Pod­go­rič­ka skup­šti­na je do­ni­je­la od­lu­ku da se Cr­na Go­ra uje­di­ni sa Sr­bi­jom. To su bi­li iza­bra­ni pred­stav­ni­ci na­ro­da ko­ji su na svom za­sje­da­nju do­ni­je­li ta­kvu va­žnu od­lu­ku. Od to­ga, pa do da­na da­na­šnjeg ta od­lu­ka je kri­ti­ko­va­na i pro­gla­ša­va­na ne­le­gi­tim­nom, jer su je do­ni­je­li sa­mo pred­stav­ni­ci iza­bra­ni od na­ro­da, a ne cje­lo­kup­ni na­rod na gla­sa­nju. O ne­le­gi­tim­no­sti ta­kve skup­šti­ne naj­vi­še su pri­ča­li oni ko­ji su sa­da po­hi­ta­li u skup­šti­nu da svo­jim pri­su­stvom i gla­som po­dr­že ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO. Ka­kva je le­gi­tim­nost ove sa­da­šnje skup­šti­ne, to njih ne bri­ne. E, pa dra­gi mo­ji, na­rod će pam­ti­ti i do­no­še­nje ove od­lu­ke, bez pro­vje­re na­rod­nog ras­po­lo­že­nja za ta­kvo va­žno od­lu­či­va­nje.
Ova­kva kr­nja skup­šti­na, bez stvar­nog le­gi­ti­mi­te­ta, kao i nje­ne od­lu­ke još vi­še će pro­du­bi­ti iona­ko ve­li­ke po­dje­le u na­ro­du.
Ne­go, mi smo na­vi­kli na ra­zna ču­da, pa i ovo će se pam­ti­ti i bi­će za­pi­sa­no u isto­ri­ji Cr­ne Go­re.
Pam­ti isto­ri­ja da je kralj Ni­ko­la ob­ja­vio rat Austro­u­gar­skoj, od­mah kad je ona na­pa­la Sr­bi­ju. E, ka­ko je vo­dio rat pro­tiv Austri­je, to je dru­ga pri­ča. Zna se, a po­sto­je i pi­sa­ni do­ka­zi da je on sa svo­jim si­no­vi­ma si­mu­li­rao raz­ne su­ko­be, a čak se zna da je po­slao no­vac u zla­tu Al­ban­ci­ma da ubi­ja­ju i na­pa­da­ju srp­sku voj­sku ko­ja je od­stu­pa­la pre­ko Al­ba­ni­je. Da­kle, kralj je iz­dao Sr­bi­ju, a što je naj­go­re iz­dao je Cr­nu Go­ru i svoj na­rod i po­bje­gao u Ita­li­ju. Pret­hod­no je po­slao svo­ju fa­mi­li­ju s nov­cem ko­ji se na­šao na dvo­ru. Na­rod je osta­vio na mi­lost i ne­mi­lost oku­pa­ci­o­nim sna­ga­ma. Da­kle, iz­da­ja je „brend“ cr­no­gor­skog vla­da­ra, pa ni­je ni ču­do što su ga sa­da­šnji vla­sto­dr­šci re­ha­bi­li­to­va­li, jer i oni su iz­da­li sva mo­ral­na na­če­la ko­ji­ma su se ne­ka­da po­no­si­li sta­ri Cr­no­gor­ci. Mo­žda će i ove da­na­šnje ne­ka po­ko­lje­nja re­ha­bi­li­to­va­ti na­kon 100 go­di­na.
Ni­je mno­go kralj Ni­ko­la imao da po­ne­se, ali za­to su ovi sa­da­šnji vla­sto­dr­šci na vri­je­me iz­ni­je­li opljač­ka­ni no­vac u stra­ne ban­ke, pa će la­ko ot­pu­to­va­ti, a na­rod će osta­vi­ti u bi­je­di i si­ro­ma­štvu. To je, da­kle, jed­nom vi­đe­no, a vje­ro­vat­no će se u Go­ri Cr­noj i da­lje po­na­vlja­ti, jer ka­kav je na­rod - to i za­slu­žu­je.
U Cr­noj Go­ri naj­bo­lje pro­la­zi pre­do­mi­šlja­nje, pa ne­ka vam Bog po­mog­ne, a te­ško i on da vam mo­že po­mo­ći ka­kvi ste!